Alex Dehin
subota, 13.03.2010.
6. poglavlje: "Just relax"
Alex
Probudila sam se oko pet ujutro. Talia je spavala na rezervnom madracu kraj mog kreveta. Netko je hodao dolje po dnevnom boravku, što mi je bilo čudno s obzirom da nitko od moje obitelji nije tako radno bio budan. Ustala sam i na prstima tiho sišla u dnevni boravak. Adam je sjedio na kauču i listao neke novine. Pogledao me čim me čuo.
„Hej, Dobro jutro.“ Šaptao je da ne probudi ostale.
„Jutro.“ I ja sam šaptala. „Ideš trčati?“
„Ne, nemam tenisice.“ Sjela sam do njega i upalila televizor stišavši ga tako da smo jedva išta čuli.
„Da stavim neki film?“ pogledala sam ga i on je kimnuo. Ubacila sam neku akciju u DVD i pustila. Desetak sam minuta gledala film, a onda su mi se oči počele sklapati. Bila sam umornija nego što sam mislila.
***
Adam
Uživio sam se u film. Neka dobra akcija. Alex je sjedila do mene grleči jedan od ukrasnih jastučića. Nakon petnaestak minuta je zaspala. Oči su joj se sklopile i počela je dublje disati. Lice joj je bilo potpuno smireno, a kosa joj je u kovrčama padala preko ramena. Odjednom je glavu naslonila meni na rame na što sam se ukočio. Malo pomalo sam se pokušao okrenuti, ali to je rezultiralo samo time da se ona drugačije okrenula. Ovo je izgledalo još i gore nego prije. Leđima je bila naslonjena meni na bok i prsa, gdje joj je bila i glava. Nije se probudila. Udahnuo sam, da smirim doživljaj, a onda sam se jednostavno opustio. Zvuk njezinog disanja me uspavljivao, pošto je disala jednolično, ritmički. Polako sam gubio poantu filma.
***
Alex
Odjednom sam se trgnula. Trebalo mi je nekoliko sekundi da shvatim da se nalazim na kauču. Pod leđima mi je bilo nešto toplo i onda sam shvatila što. Bila sam naslonjena na Adama, a i on je spavao. Jednom me rukom grlio oko struka, a drugom je podbočio glavu. Pogledala sam na sat iznad televizora. Pola devet. Znači da su moji roditelji već otišli na posao. Bože. Moji roditelji. Tko zna što su pomislili kada su nas vidjeli ovako. Čovječe. Pomaknula sam Adamovu ruku sa sebe na što je on naglo otvorio oči. Trebalo mu je nekoliko sekundi da se pribere.
„Bože. Oprosti, nisam ja ništa, ti si se naslonila na mene.“ Počeo se opravdavati. Samo sam odmahnula glavom. Valjda sam potpuno zaboravila da on sjedi pokraj mene, jer sam se inače običavala nasloniti na Jimmyja dok smo gledali televiziju.
„Nema veze.“ Glas mi je još bio pomalo promukao. „Ovaj, idem ja gore.“ Popela sam se u sobu
***************************************************************
Došao je i dan onog tuluma na plaži, koji je i označavao kraj ljetnih praznika. Tri dana nako njega počinje škola. Talia je rekla da će oko osam doći do mene, da se uvjeri da sam prikladno odjevena, kako je to ona rekla. Zabava počinje sa zalaskom sunca što znači oko devet. Danas sam se, kao i prethodnih dana probudila vrlo rano. Navukla sam nešto odjeće i tenisice i izašla na plažu. Nabila sam slušalice iPoda u uši i potrčala. Glazbu sam pojačala tako da nisam čula ništa drugo. Trebao mi je odmor. Trebala sam prestati razmišljati o Adamu. O onome što se dogodilo prekjučer nitko nije ni riječ progovorio. Talia se samo smješkala kada bi jednog od nas vidjela. I Adamu i meni je bilo neugodno. Jako. I zbog onoga jučer ujutro. Došla Sam gotovo do kraja plaže kada mi se Adam pridružio. Nijedno nije ništa reklo, samo smo trčali. Do kraja i prema nazad. Na otprilike pola puta sam izvukla slušalice i usporila. I on je usporio. Uskoro smo prestali trčati i počeli hodati.
„Znaš, ne mogu se prisiliti da ne mislim na Jasmin.“ Jednostavno sam to morala izbaciti iz sebe. Nije me pogledao. „Nije mi to jasno. Talia...“ trgnuo se kada sam ju spomenula. Nije znao da mi je išta govorila. „No da, Talia mi govori kako se mjenjaš. Ali Jasmin! Ona, pa ja. Tu nema trunke sličnosti. Ne znam što da mislim.“ Završila sam monolog. Pomalo glupavo sam se osječala. Sad me prvi puta pogledao.
„Ne znam ni ja. Jasmin je... Jasmin je ono što se dogodi kada sam idiot...“ Stigli smo do moje kuće. Jako sam se iznenadila kada sam ugledala mamu kako sjedi i pije kavu na terasi. Adam je ušutio. Brzo smo se pozdravili i on je otišao svojoj kući, a ja sam sjela do mame pozdravljajući je.
„To ti je dečko?“ upitala me.
„Ne.“ Bila sam naviknuta na razgovore s njom. Znala je ona kakva je mladež i prihvačala je to.
„A ono jučer?“ nasmijala se, a ja sam se zacrvenila.
„To je bilo slučajno. Ozbiljno.“
„Nije loš.“ Ponovno se nasmijala. Osmjeh joj je dobro stajao. I ja sam se nasmješila.
„Sviđa mi se, ali on je ženskaroš.“ Objasnila sam.
„Da, vidi se na njemu. A sviđaš li se ti njemu?“
„Čini se da da. Samo se bojim da to ne shvača ozbiljno.“
„Pa gledaj, pristupi i ti tome tako. Zabavi se malo. Duge veze ostavi za kasnije. Drži ga na toplo-hladno. Malo ga zezaj. Vidjet ćeš kako će reagirati. Po onome jučer, kako te samo lagano zagrlio, mislim da će to ipak biti duga veza.“ Otpila je zadnji gutljaj kave te ustala. „Samo se opusti.“ Ušla je u kuću, a ja sam razmislila o tome što je rekla. Ponovno je imala pravo. Danas nisam otišla na plažu, već sam ostala u kući. Istuširala sam se i oprala kosu. Čitala sam, malo crtala. Odjednom sam se opustila. Nisam se opterečivala ni sa čime. U pola osam sam navukla jednostavnu, tamnoplavu haljinicu na bretele. Nije bila svečana niti neki komad robe koji pljeni poglede, ali izgledala je dobro. Kosu sam, prvi puta nakon dosta vremena pustila raspuštenu. Nekako sam je pjenom za kosu uspjela ukrotiti tako da izgleda pristojno. Na trepavice sam nanjela maskaru, a na usne samo labelo. Bila sam gotova utrenu kada je Talia pozvonila. Iznenadila se kada me vidjela.
„Opa.“ Prokomentirala je. „A ja sam mislila kako ću te morati tjerati da obučeš tako nešto. Izgledaš predobro.“ Nasmješila sam se i zahvalaila. Ona je na sebi imala sivu haljinicu bez naramenica. Bila je jako našminkana. Puno crne olovke i maskare. Dobro joj je pristajalo. Sjela je na kauč i malo smo gledale televiziju. Ja sam htjela krenuti u devet, ali rekla je da malo pričekamo dok se rulja ne skupi. U pola deset smo izašle iz kuće. Do tamo nam je trebalo pet minuta. Obje smo bile bose, kao , što sam odmah primjetila, i drugi. Svi su bili sređeni i okupljeni oko već velikog krijesa nasred plaže. Na jednom su djelu u pijesak bile zataknute boce s pićem, sve odreda alkoholnim. Ja zapravo nisam voljela pretjerano piti alkohol za razliku od Jimmyja kojeg sam upravo vidjela kako si doljeva još Jack Danielsa. Prišao mi je.
„E pa, svaka ti čast. Nisam mislio da ćeš se srediti.“ Nasmijao se, već vidno nacvrcan. Izvadio je jednu plastičnu čašu i natočio u nju isto što i sebi. „Danas riskiraj malo.“ Pružio mi ju je, a ja sam ju prihvatila više zbog toga što je izgledalo kao da će svakog trena prolit sadržaj. Natočio je čašu i Taliji koja je odmah prihvatila. Ubrzo nas je napustio. Imao je on drugog posla. Talija me pogledala.
„Neće ti ništa biti od jedne čaše.“ Kao da me molila. Nasmijala sam se i ispila velik gutljaj. Zapeklom me u grlu, ali nisam obračala pozornost na to.
„Danas riskiram.“ Nasmijala sam se, a ona je ostala začuđena, ali ubrzo je prihvatila igru. Ne znam za koliko, ali znam da sam već skoro dokrajčila drugu čašu Jacka, nam se pridružio Adam. Čini se da je i on već tu duže vrijeme pošto su mi se oči caklile od alkohola. Sada je društvo već bilo veliko i bilo je puno ljudi koje nisam poznavala. Nije me bilo pretjerano briga. Dokrajčila sam sadržaj čaše i krenula po još, sada već ne misleći o posljedicama. Talia me primila za ruku i povukla nazad. Odmahnula je glavom.
„Dosta za tebe danas. Biti će ti loše.“ Negodovala sam, ali sam je poslušala. Naizgled. Čim me pustila ja sam krenula prema Jimmyju koji je sada već bio jako pijan. Nasmijala sam se sama sebi. Odjednom me Adam povukao nazad i rekao kako ne bih smjela više piti. Teka sada mi je alkohol udario u glavu. Adam je to vidio. Talia je samo odmahnula glavom i nešto mu rekla na što me on polako povukao dalje od društva. Držao me ili za ruku ili oko struka, ovisno o tome koliko sam zateturala. Ne znam koliko smo daleko otišli, ali znam da glazba više nije bila tako glasna, kao ni glasovi društva. Posjeo me na pjesak.
„Jel ti je loše?“ pogledao me.
„Ne.“ Odmahnula sam glavom. Nasmijao se.
„Nemoj mi lagat. Ti nikada ne piješ, a ovo si strusila u sebe u deset minuta.“
„Dobro, malo mi je loše.“ Malo mi se vrtilo pred očima, iako sam sjedila. Legla sam na pjesak, a on me gledao. Polako mi se prestajalo vrtjeti.
„Što ti je to danas?“ upitao me.
„Odlučila sam se malo opustiti.“ Odgovorila sam.
„Zašto?“
„Ne znam, tako.“ Neko smo vrijeme šutjeli. Sada mi se više gotovo uopće nije vrtjelo. Bilo mi je bolje. Adam je legao do mene. Oči su mu se još caklile.
„Koliko si ti popio?“ zanimalo me.
„Duplo nego ti.“
„I ništ? Nije ti loše?“
„Ne. Malo mi se vrtilo, ali ok je sad.“ Okrenula sam se na bok prema njemu. Ležao je na leđima s rukama zataknutim pod glavu. Gledao me. Odjednom sam se prevalila na trbuh, a kako je ležao vrlo blizu mene tako sam se našla napola na njemu. Začuđeno me pogledao.
„Tebi je zbilja alkohol lupio u glavu.“ Komentirao je, ali nije se odmaknuo. Nije napravio ništa. Nasmijala sam se.
„A ne želiš me poljubiti?“ nije mogao vjerovati što ga pitam, ali nakon nekoliko se sekundi pribrao. Izvukao je ruku ispod glave i primio me za zatiljak te privukao k sebi. Lagano me poljubio. Shvatio je da bih se naljutila da radi ono što je radio s Jasmin. Bilo mi je drago. Odmaknula sam mu ruku sa zatiljka i onu što mi ju je stavio na leđa i pribila ih na pjesak iznad njegove glave. Nasmijao se. Ovaj sam puta ja preuzela inicijativu i poljubila ga. Zapravo je bilo zabavno.
„I ti prigovaraš Jasmin. A što to sad radiš? To se zove iskorištavanje!“ nasmijao se kada sam se u jednom trenu odmaknula od njega. I ja sam se nasmijala te prebacila na leđa na pjesak do njega.
„Iskorištavanje? A to što si odveo pijanu curu u osamu nije iskorištavanje?“
„Čini mi se da smo oboje jako loše osobe.“ Nasmijali smo se. „Što? Idemo nazad?“ pogledao me.
„Može.“ Ustala sam, kao i on. Došetali smo nazad do društva. Bilo je oko stotinjak ljudi. Iznenadila sam se zbog tolike količine. Nitko zapravo nije primjetio da nas nema. Zabava je bila u punom jeku iako je sad već bila skoro ponoć. Plamen nasred plaže je bio velik i izgledalo je predobro. Adam me povukao za ruku do Talije koja je plesala s nekime. Nasmijala se čim smo joj prišli. Bila je pripita. Kao i večina društva.
ponedjeljak, 01.03.2010.
5. poglavlje
Adam
Bio sam ljut sam na sebe. Zašto sam se pobogu ponovno vucarao s Jasmin? Alex me vidjela s njom! Još uvijek ne razumijem zašto mi se toliko sviđa, a kamoli zašto sam, nakon što me uhvatila s Jasmin, rekao Jasmin kako više ne želim ponavljati takve stvari. Najgore od svega je to što to stvarno ne želim ponoviti. Isuse, kako sam glup!
Ušao sam u kuću. Već je prošlo devet sati, a imao sam se namjeru još na plaži nać s dečkima. Valjda će još biti tamo kada dođem. Samuel i Ann su bili kod kuće. Samuel je imao 35, a Ann 30 godina pa su nam zbog toga bili pristupačniji, ali oboje su puno radili, a kada su bili kod kuće željeli su mir i tišinu. Često su se međusobno svađali. Za to znam od kada su me posvojili prije gotovo 10 godina. Ni Taliu ni mene nisu zapravo nikada voljeli. Nikada nisam pitao zašto su nas posvojili. Istina je da se bojim odgovora.
Ušao sam u kuhinju gdje su oboje sjedili za stolom. Pozdravio sam ih na što su me mrko pogledali.
„Sad smo došli doma. Imaš li ponovno plan daviti nas ili se možemo odmoriti?“ Samuel me iskosa pogledao.
„Čekam Taliu, a onda idemo van.“
„Dobro.“ Ann je kimnula. Uzeo sam kutiju s keksima iz ormara i namjerno glasno zalupio vratima. Samuel se u sekundi našao na nogama i prišao mi. Bio je samo za nekoliko centimetara viši od mene.
„Što radiš?“ glas mu je bio prijeteči.
„Nekako imam osjećaj da sam zalupio vratima ormarića.“ Nisam ustuknuo pred njim. Ošamario me tako jako da je Ann ustala, što inače nije radila. Nisam se pomaknuo ni centimetar. Boljelo je, ali ne toliko da bih mu to pokazao. Progurao sam se pokraj njega i u trenu kada sam došao do stepenica, Talia je ušla u kuću. Pogledala me i nisam ništa trebao reči.
„Isuse Kriste!“ protisnula je. „Danas nećemo tu spavati.“ Pošla je gore u sobu, a ja za njom. Ostavila je vrečice koje je do sada nosila nasred sobe i uzela zeleni ruksak. Znao sam što radi, ali jednostavno nisam mogao pokrenuti noge da učinim isto. Tako smo mnogo puta to napravili da je postalo rutina. U ruksak je strpala komplet donjeg rublja, majicu, hlače, punjač za mobitel, mobitel i fotoaparat. Pogledala me i kad je shvatila da se ne mičem progurala se kraj mene i ušla u moju sobu. U moj je crni ruksak ugurala podjednake stvari kao u svoj, osim fotoaparata. Oboje smo znali što slijedi. Samuel i Ann će se sada cijelu noć svađati i gdje god da se nalazili u kući, čut ćemo ih. Najčešće smo te noći provodili vani.
„Imaš li što novaca?“ upitala me.
„Ne.“ Sutra sam trebao dobiti džeparac, ali znao sam da nakon ovoga neću.
„Ja imam samo nešto sitno.“ Dodala mi je ruksak i izašli smo iz kuće. Okrenula se da mi pogleda lice. Obraz mi je još uvijek gorio.
„Ostat će ti trag. Još uvijek je jako crveno.“ Pogledala je uokolo. „Kuda da idemo?“
„Nemam pojma.“ Slegnuo sam ramenima. Nikome iz škole ne možemo, jer onda će kad tad saznati neki profesor i pozvati socijalnu, a to si nismo smjeli dopustiti. Još samo dvije godine i punoljetan sam, a onda smo slobodni.
„Idemo k Alex.“ Odjednom je rekla.
„Molim?“ ostao sam zabezeknut. „Ali i ona može nekome reči!“ usprotivio sam se.
„Neće. Znam da ju znam tako kratko, ali u nju se može imati povjerenja. Drugačija je od ostalih.“
„Znam.“ Rekao sam to više za sebe, ali Talia me čula.
„Molim?“ nasmješila se. „Nisam mislila da ti se toliko sviđa. Pogotovo ne nakon što si se danas smucao s Jasmin.“ Okrenula je očima. Ona mi je oduvjek prigovarala zbog moje odnosa prema curama.
„Ovo je bilo zadnji put.“
„Ma aha...“
„Ne, ozbiljno.“ Pogledala me ravno u oči. Oduvijek je govorila da zna da li lažem ili ne po očima. Da me one uvijek odaju.
„Ti to govoriš ozbiljno.“ Zvučala je začuđeno. Kimnuo sam. „Da se ti nisi možda zaljubio?“ spustio sam pogled na pod.
„Ne znam što bi drugo bilo.“ Bilo mi je užasno neugodno. Po prvi puta u životu. Talia se nasmijala.
„Čovječe, ne mogu vjerovati!“
„Ni ja.“
„Kako ćeš se samo namučiti oko nje.“ Pogledao sam ju. „Danas je saznala kakav si zapravo. Dobro, kakav si bio.“ Ponovno se nasmijala na što sam ju ošinuo pogledom.
„Znam.“ Neko smo vrijeme stajali šuteći, a onda me povela prema Alexinoj kući. Želudac mi se stisnuo.
Talia je pokucala, a ja sam stajao iza nje. Otvorila je žena jako slična Alex, njezina majka, predpostavljao sam. Instinktivno sam okrenuo lice da mi se ne vidi obraz. Iz iskustva sam znao da još nije crvenilo splasnulo.
„Oh, dobra večer. Vi ste sigurno Alexini prijatelji.“ Žena je bila nasmješena, u dugoj crnoj haljini. „Ja sam joj majka, Amanda.“ Pružila nam je ruku koju smo oboje prihvatili predstavljajući se. Amanda je pozvala Alex te nama rekla da uđemo. Ona i, ponovno predpostavljam, Alexin otac su izašli iz kuće. Alex se u istom trenu spustila u prizemlje. Ponovno mi je izgledala potpuno drugačije. Kosa joj je bila svezana u neurednu punđu, što je izgledalo savršeno slatko. Imala je naočale, to još nisam znao.
„Ej, što vi tu radite?“ prije odgovora dobila je pitanje od Talije.
„Jel ti se starci brzo vračaju?“ Alex je ostala zbunjena.
„Ne, dolaze tek pred jutro.“
„Dobro.“ Talia je nakon dugo vremena bila ozbiljna. Alex je bacila pogled na mene.
„O moj Bože.“ Prišla mi je i primila me za bradu. Okrenula je moj ljevi obraz prema sebi. „Što se dogodilo?“ Talia joj je baš namjeravala odgovoriti kada je ona ponovno progovorila. „Daj prvo dođite u kuhinju, pa češ mi onda sve ispričati.“ Oboje smo pošli za njom ostavljajući ruksake u dnevnom boravku.
„Sjedaj.“ Naredila mi je. Talia je također sjela. Iz zamrzivača je izvadila grašak i prišla mi. „Biti će hladno.“ To mi uopće nije smetalo. Jednom me rukom ponovno primila za bradu, dok je drugom držala vrečicu zamrznutog graška kojeg je sekundu poslije položila na moj obraz. Lecnuo sam se.
„Sad mi pričaj.“ Napola se okrenula prema Taliji ne mičući ruke s mene. Talija je počela s pričom. Od samog početka. Ja sam jedva pratio njene riječi. U glavi mi je bilo jedino to da su Alexine ruke na mom licu. Nisam mogao odvojiti pogled od nje. Lice joj je bilo ozbiljno i u nekim trenucima užasnuto. Vratio sam se među njih tek kada je Talia bila gotovo završila priču.
„...i danas se Adam malo suprostavio Samuelu, i eto, opet smo vani.“
„Ne mogu vjerovati! Ali, da, potpuno shvačam zašto ne želite da itko sazna.“
„Je li u redu da ostanemo prespavati?“
„Naravno. Staraca mi i ovako i onako pol noći neće biti, a i nije problem s njihove strane ako ostanete. Samo još Jimmy, ali brat mi je, tako da on neće pisnuti.“ Nasmješila se. Talia je ustala i zagrlila Alex zbog čega je ona maknula ruku s moje brade.
„Idem odnjesti ruksake gore u tvoju sobu, može?“
„Naravno.“
„Mogu li se i presvući?“
„Aha, ormar ti je na usluzi.“ Ponovno se nasmješila.
„Hvala.“ Na Taliji se vidjelo da se opustila. Ja nisam. Alex me pogledala.
„Želiš li se ti možda presvuć ili nešto? Jimmyjeve odjeće imaš koliko 'očeš.“
„Ma ne, hvala, ne treba.“ Talija je izašla iz sobe.
Odjednom je maknula vrečicu graška s mog obraza.
„Mislim da je sada bolje.“
„Hvala.“ Prije sam se rijetko zahvaljivao.
„Da, nema problema.“ Vratila je grašak u zamrzivač. Osjetio sam kako se sada, kad nema Talije, drugačije ponaša. Mislio sam da je zbog Jasmin.
„Ono danas...“ započeo sam, ali me prekinula.
„Se mene ne tiče.“ Ponovno se okrenula prema meni. „Tvoja je stvar što radiš, s kim i kada.“
„Ali nisam htio...“ ponovno me prekinula.
„Htio?“ glas joj je bio potpuno ravnodušan. „Jedino što ti nisi htio je da ja saznam kakav si zapravo. Nije me briga zašto.“ Izašla je iz kuhinje. Znao sam da to zaslužujem, ali ipak sam se nadao.
***
Alex
Popela sam se u sobu gdje je Talia još uvijek stajala pred ormarom. Okrenula je glavu i nasmješila se.
„Imaš toliko robe da ne znam što da obučem.“
„Zbilja, uzmi što želiš.“ Bacila sam se na krevet i pokrila glavu jastukom. Oduvijek sam to radila dok sam razmišljala. Osjetila sam kako je Talia sjela do mene.
„Što je?“ maknula sam jastuk s glave. Upitno me promatrala.
„Adam mi je htio reči nešto u vezi onoga danas, ali nisam mu dopustila. Nema se pravo meni opravdavati. Mrzim kada se ljudi tako pretvaraju.“
„Ne znam što da ti kažem. Ja se zapravo uopće nisam smjela mješati.“
„Gle, jednostavno ćemo sve zaboraviti. Sad ćemo vidjet kako će sve to ići dalje.“ Nije ništa odgovorila. Nakon nekoliko minuta je ustala i iz ormara izvukla neku robu te se presvukla. Ja sam sjela za stol i izvadila olovku i papir i krenula crtati. Crtala sam ne razmišljajući što zapravo crtam.
„Prekrasno je.“ Talia me vratila u sadašnjost. Pogledala sam na papir. Nacrtala sam djevojku kako stoji usred šume. Začudo, izgledalo je podosta dobro.
„Ma...“ uzdahnula sam. Netko je pokucao na vrata. „Naprijed.“
Jimmy je ušao. Pogledao je prvo Taliu pa mene.
„Adam mi je rekao. Sve ok.“
„Super. Bio si u dučanu?“
„Aha. Adam je dolje, rekao sam mu da slobodno gledat televiziju ili ode na komp.“
„Ok. Ja idem večeru napravit.“ Kimnuo je i pošao u svoju sobu. Talia me pogledala.
„Imam neki osječaj kao da mu ne paše što smo tu.“ Obratila mi se.
„Ma ne, nema ništa protiv. Samo, Još ne zna da sam se ohladila od Adama pa pazi svaki moj pokret.“ Nasmješila sam se. „Ideš dolje sa mnom, zanima me što želite jesti.“ Spustile smo se u kuhinju prošavši kraj Adama koji je sjedio na kauču i gledao televiziju. Na tren me pogledao i pogledi su nam se susreli. U očima mu se jasno vidjelo kajanje, ali odlučila sam ne pasti na to.
Otvorivši hladnjak, iznenadila sam se koliko je pun namirnica.
„Jeste li vi ručali danas?“ okrenula sam se prema Taliji koja je stajala iza mene. Kimnula je.
„Može onda palačinke za večeru?“ nasmijala se.
„Naravno.“ Nekako smo zaboravili zašto su ovdije i opustili se, svi. Jimmy i Adam su u dnevnom boravku raspravljali o nečenu što je bilo na televiziji, a Talija i ja smo krenule peči palačinke.
„E, mogu li se ja poslužiti tvojim kompom gore u sobi?“ iznenada me Talija upitala.
„Da, naravno. Što će ti sada?“ bila sam znatiželjna.
„Oprosti, ali sad mi je sinulo da moram poslati neke fotografije.“
„Ma nema beda. Ali moraš mi nekoliko slika ostaviti na kompu da ih pregledam, dobro?“ nasmijala sam se.
„Ma naravno, ljubek.“ U tom sam trenu pokušala baciti palačinku da se okrene u zraku, ali mi nije uspjelo. Talija se nasmijala.
„Adam ti to zna, neka ti pokaže.“ Izašla je u trenu kada su Jimmy i Adam ušli u kuhinju.
„Ja bježim, moram se nači s jednom curom...“ Jimmy me obavjestio izlazeći iz kuće. Adam se nasmijao. Obratila sam mu se.
„Sličan ti je. I on stalno drpa uokolo.“ No, čim sam to izgovorila, zažalila sam. Isti mu se čas lice smrknulo. Pogodila sam u slabu točku. Nisam očekivala takvu povrijeđenost.
„Ja..“ krenula sam nešto reči, ali prekinuo me.
„Nema veze. Ionako imaš pravo.“ Govorio je tiho, tako da sam ga jedva čula, a onda je promjenio temu. „Čuo sam da nešto znam. O čemu se radi?“
„Ah, to. Talia je rekla da znaš bacati palačinke u zrak.“
„Aha.“ Prišao je, a ja sam odstupila. Dva je puta bacio palačinku u zrak gdje se ona okrenula i savršeno je uhvatio u tavu. Nasmijali smo se.
„Adje, probaj.“ Odmaknuo se i ja sam probala. Naravno da mi nije uspjelo. Tri mi puta nije uspjelo. Odjednom je Adam stao iza mene, tako blizu da su nam se tjela dotakla. Glava mu je bila kod mog desnog uha. Trgnula sam se na što se ona nasmijao.
„Ne brini, nemam te namjeru drpat.“ Zadnju je riječ izgovorio sarkastično. Napola sam se okrenula prema njemu, ne odmičući se.
„Oprosti. Nisam to smjela reči.“ Bila sam iskrena, čulo mi se u glasu i on je to razabrao. Kratko je kimnuo, ne rakavši ništa. Osječala sam se tako čudno. Trnci su mi prolazili niz leđa svaki put kada bih pogledala u njegove oči ovako blizu. Bile su tako smeđe. Nijedno od nas se nije pomaknulo. Taj sam ga tren poželjela poljubiti. Taj me tren bilo briga i za Jasmin i za sve što je radio. Prema meni je bio dobar. U sljedećem sam se trenu našla kako se protežem na prte i usne su mi se skoro dotaknule s njegovim i tada je Talija ušla u kuhinju popiknuvši se preko Jimmyjeve torbe koju je ostavio na ulazu. Adam i ja smo se u istom trenu odmaki jedno od drugoga i Talija je shvatila da je nešto prekinula.
„Ups. Ovaj... Palačinka ti gori.“ I ona je kao i ja, odjedno osjetila smrad prigorenog. Brzo sam maknula tavu sa štednjaka i okrenula se od Talije da ne vidi koliko sam crvena u licu. Adam je nespretno stajao kraj hladnjaka ne znajući kamo da se pomakne. Talije je još nešto promumljala i uzela mobitel sa stola te ponovno netala s vidika. Adam se počešao po glavi i dalje nespretno stojeći na istom mjestu, a ja sam pokušala ispeći palačinke do kraja. Na svu sam sreću brzo završila.
nedjelja, 21.02.2010.
4.poglavlje
Alex
„Ti se šališ.“ Rekao je Jimmy kada sam mu rekla za slikanje.
„Ne.“
„Ti? Ti koja si se do sada svega sramila?“ nasmijao se. Promrsio mi je kosu. „Bravo mala.“ I ja sam se nasmijala.
„Ali, obečala sam Taliji da ću te nagovoriti da i ti ideš.“
„Molim?“ zapiljio se u mene.
„Aha. Moraš.“
„Ma daj...“ krenuo se izvlačiti.
„Ja ne idem ako nećeš ti.“ Stisnuo je usta u ravnu crtu razmišljajući.
„Ok.“ Popustio je. Nasmijala sam se.
„I da, danas popodne idem s Taliom u grad.“
„Super.“
Uskoro je već bilo podne i ja sam danas bila na redu da napravim ručak. U kuhinji je bilo nepodnošljivo vruče od štednjaka i jedva sam čekala da završim.Kada sam nešto prije jedan bila gotova Jimmy je baš nešto radio na kompjuteru i rekao da samo malo pričekam da završi. Na brzinu sam se istuširala, da se riješim te nepodnošljive topline, a pošto sam namjeravala uskoro na plažu, obukla sam ljubičasti dvodjelni kupaći kostim i staru tatinu lanenu bijelu košulju, koja je meni naravno bila podosta prevelika.
Jimmy je napokon bio gotov pa smo pojeli, a onda je meni postalo dosadno.
„Jimmy, idem ja na plažu.“ Obavjestila sam ga i izašla. Vidjela sam Tarju, jednu od starijih cura u društvu, kako s Tomom, također jednim dečkom iz društva, već igra odbojku. Prišla sam im. Oboje su me pozdravili ne prestajući se dodavati preko mreže.
„Hoćeš igrati?“ upitao me Tom.
„Ne sad. Budem poslije kada nas se više skupi.“
„Aha.“ Nastavio je igrati. Sljedeću mu je loptu Tarja napucala dosta daleko tako da je morao ići po nju. Pogledala me i nasmješila mi se.
„Pali se na tebe.“
„Molim?“ zbunjeno sam je pogledala.
„Tom. Pali se na tebe.“
„Ne zezaj.“ Odmahnula sam glavom.
„Ozbiljno. I on i još nekoliko njih.“ Smješila se, ali joj je glas bio ozbiljan.
„Moš si mislit.“ Nisam joj mogla vjerovati. Tom se napokon vratio pa ona nije ništa više rekla, ali me nekoliko puta značajno pogledala. Nisam joj vjerovala.
Uskoro se skupila sva rulja s plaže. Večina nas je živjela u ovoj, te u sljedećoj ulici. Čak se i Jimmy odvojio od televizora. Zaigrali smo odbojku. Uobičajeno, cure protiv dečki. Kada nam je dosadilo bili smo izjednačeni. Bacila sam se na pjesak kraj Talie.
„Idemo u vodu pa u grad?“ pogledala me.
„Može.“ Skočila sam na noge potežući Taliu za sobom. Krajičkom oka sam zapazila Jimmyja i Toma kako razgovaraju. Nagovorila sam Taliu da otplivamo nešto dalje od obale.
„Znaš što mi je Tarja rekla danas?“ obratila sam joj se.
„Što?“
„Da se Tom i još nekoliko dečki pale na mene.“ Ono pale sam izgovorila gotovo s gađenjem.
„Tarja je to krivo rekla. Adam mi je prekjučer rekao kako su, kada su bili kod njega, razgovarali o tebi. Zato što si nova. Čini se da su dečki veči tračeri od cura.“ Nasmijale smo se. „U svakom slučaju, zaključili su da imaš ful dobro tijelo i slatku facu.“ Prestala sam plivati zbog čega sam potonula u vodu.
„A što Adam misli?“ čim sam to izgovorila shvatila sam da nisam trebala.
„Opa!“ nasmijala se.
„Šuti!“ potopila sam je.
***
Talia je izgledala tako otkačeno kada smo krenule u grad. Zbog te rozo-crne kose, krem haljine i velike narančaste torbe. Ja sam pak navukla samo kratke traperice i i bijelu retro majicu. Objasnila mi je kako funkcionira grad. Dosta toga mi je i pokazala između posjeta dućana. Ono što sam zamjetila bilo je da zapravo ništa nije kupila. Naišle smo na jednu haljinu koja joj se jako sviđala.
„Alex, tebi bi pasala.“ Odmahnula sam glavom.
„Ne volim baš haljine. Ali mogla bih ju kupiti za slikanje, pa si ju onda ti uzmi.“ Pogledala me.
„Nema šanse.“
„Zašto?“
„Ne smijem spasti na to da mi drugi kupuju robu.“ Okrenula se od mene i izašla iz dućana. Pošla sam za njom.
„Talija, ne razumijem te.“ Zaustavila sam ju.
„Gle, znaš da smo Adam i ja posvijeni.“ Kimnula sam. Sjele smo na obližnju klupu. „Nekako imam osjećaj da će ti Adam ispričati svoju stranu priče.“ Nasmješila se, a ja sam ju zbunjeno pogledala. „Budem ti ispričala. Samo prvo, nemoj mi, molim te, nikada ništa kupovati. Onda imam osjećaj da sam ti dužna. Ok?“ nekako sam ju razumjela.
„Ok.“ Ustala je i povela me na sladoled. Polako smo se šetale prema trgovačkom centru.
„Sviđa ti se Adam, jel?“ odjednom me upitala. Istog sam se trena zacrvenila, na što se ona nasmijala.
„Ovaj... valjda.“ Bilo mi je neugodno.
„Nemoj da ti se sviđa.“ Pogledala me. Ja sam bila potpuno zbunjena. „Vjerojatno ti se neće svidjeti ovo što ćeš čuti, ali previše si mi draga da bih dopustila da te povrijedi. Adam nije onakav kakvim ti se predstavlja, mislim, pokušava biti takav dok je blizu tebe.“
„Ha?“ nisam ništa razumjela.
„Ok, krenimo iz početka. Sviđaš mu se.“
„Molim? Ja?“ nasmijala se.
„Da, ti. To bi bila dobra stvar, ali ne poznaješ ga. On nije takva dobrica kakvim se pravi. Puši, pije, vrti cure oko malog prsta. Nije bio s curom duže od nekoliko tjedana. Voli se zabavljati. Ako razumiješ na koji način mislim.“ Kimnula sam.
„Ima jedna pozitivna stvar. Mijenješ ga.“
„Molim?“
„Nikada nije bio ovakav. Ni ne znaš koliki trud ulaže da ne saznaš kakav je zapravo. Ne znaš što je sve radio s curama na praži dok ti nisi došla.“ Nasmijala se. Ja sam i dalje bila zbunjena. Pokušala sam posložiti stvari u glavi. Prešle smo na neku drugu temu razgovora, ali ja sam stalno u glavi prevrtala njene riječi. Stigle smo do trgovačkog centra i ušle u njega. Nije bilo pretjerano puno ljudi, ali u nekoliko je navrata Talia naišla na djevojke iz razreda. Upoznala me s njima i objasnila kako ću ići s njima u razred. Sve su se činile sasvim ok. U jenom sam trenu bila primorana otići, trebala sam na wc, pa mi je Talia objasnila gdje je i rekla da će me čekati na istom mjestu. Uputila sam se do hodnika koji je vodio do wc-a i čim sam ušla uhvatila sam djevojku i dečka kako se, naslonjeni na zid, ljube. Nisu me primjetili. Dečka sam prepoznala. Jedna mu je ruka bila djevojci na zatiljku, a druga pod majicom. Prošla sam kraj njih u wc. Posložilo mi se u glavi što je Talia pričala. Nakon što sam obavila wc, dok sam prala ruke, pogledala sam se u ogledalo. Nisam nimalo sličila onoj plavuši iz hodnika. I bilo mi je drago. Kada sam prolazila natrag hodnikom dečko se natezao s djevojkom po hodniku. Vidio me i s lica mu je nestao osmijeh. Cura ga je gurnula na zid, ali ju je on odmaknuo od sebe. Nisam ni zastala. Nisam se čak ni okrenula kada sam izašla iz hodnika. Talia me čekala tamo gdje smo se dogovorile.
„Hvala što si me na vrijeme obavjestila. Adam zbilja nije onakav kakvim se pravio.“ Nisam joj ništa morala objasniti pošto je vidjela Adama. „Tko je ona cura? Mislim, nikada si ne bih dopustila da se dečko tako ponaša prema meni.“ Talia se nasmijala. Sarkastično.
„To ti je Jasmin. Ona dopušta svim dečkima da se tako ponašaju prema njoj.“ Krenule smo prema sljedečem dučanu s robom. Pregledavala sam neke majice uopće ne razmišljajući o njima nego o Adamu. Bila sam ljuta na sebe. Što sam se dala tako izigrati. Ništa me drugo nije diralo. Ovako i onako mi se sviđao njegov izgled, a karakterno ga uopće nisam poznavala.
„Jesi ti ok?“ Talia me upitala.
„Da, zašto?“
„Pa ne znam, čudno mi je što premečeš po muškim majicama.“ Pogledala sam što to držim u rukama i stvarno. Nasmijale smo se.
„Ma da, dobro sam. Adama sam i ovako i onako smatrala samo zgodnim.“
nedjelja, 07.02.2010.
3. poglavlje: "Running"
Adam
Nisam mogao vjerovati kada je trčala uz mene od njene kuće sve do one strane plaže do kuda inače ja trčim. To je bilo puno više nego što je ona inače trčala. Još me više iznenadilo što kada smo i došli do kraja jedva da se uspuhala. Usporio sam pa stao. Na tom je kraju plaže bila ogromna stijena od oko tridesetak metara. Pogledala je gore u nju, a onda u mene.
„Jel se može s nje skakati?“ pogledao sam ju podihnutih obrva. „Ne s vrha...“ okrenula je očima, ali ne onako uobraženo kao da mi želi reči da sam idiot, nego nekako simpatično.
„More je ispod dovoljno duboko, da. Ali popesti se, to je već druga stvar.“ Nasmješila mi se i nakrivila glavu gledajući u stijenu. Danas je, za razliku od prethodnih jutara, na sebi umjesto trenirke imala kratke hlače i kratki sportski top. Bila je u gotovo boljoj formi nego ja. Gotovo.
Iskreno, ne znam zašto sam joj jučer uopće prišao. Ona nije, za razliku od ostalih djevojaka s kojima sam se navlačio i povlačio po gradu, bila... pa, laka. Izgledala je.. ne znam.. čedno.
Trgnuo sam se kada je prišla stijeni i krenula se penjati. Kada se istegnula pokušavajući dohvatiti neki izbočeniji dio, nešto ispod završetka topa, pred kraj rebara, zamjetio sam podosta velik ožiljak. Nisam ga mogao spojiti ni sa čim, ali joj je koža na tim djelovima bila svijetlija od ostatka. Nešto kao točke, ne znam.
„Jesi li ikada čuo za slobodno penjanje?“ upitala me već na dva metra od tla.
„Aha.“ Nisam bio siguran da je bila dobra ideja da joj kažem kako je moguče skakati s te stijene, a da joj prije toga nisam rekao da s nje skaču samo luđaci.
„E pa, bavila sam se time dosta dugo.“ Došla je do izbočine nad morem na jedno desetak metara i stala na nju. Pogledala je dolje u mene.
„Ideš?“ nisam želio ispasti kukavica pa sam, unatoč zdravom razumu koji mi je govorio da sam kreten što to radim, skinuo majicu i počeo se penjati. Nije mi išlo lako kao njoj, ali sam se popeo. Ona je već izula tenisice. Jednu po jednu je bacila dolje na pijesak tako da sam, nemajući više šanse da išta drugo napravim, postupio kao ona.
„Bojiš se?“ pitala je.
„Ne!“ malo sam to prebrzo rekao, ali nije ništa odgovorila već se samo nasmijala i stala na rub.
„Onda ću ja prva.“ Još nije dovršila rečenicu već se odbacila i skočila na noge. Čim je izronila i pomaknula se, učinio sam isto. Nije bilo smisla odugovlačiti. Na kraju nije bilo tako strašno.
„Predobro je.“ Smijala se i dok je plivala. S njom sam se osječao nekako prirodnije od onoga kakvog me drugi znaju. I nekako nisam želio da ona sazna kakav sam zapravo.
„Aha.“ Odgovorio sam tek tako. Nestala je pod vodom, a onda je izronila zaglađujući kosu unatrag.
„Idemo natrag?“ pogledala me. Najradije bih rekao ne, ali to bi bilo čudno, pa sam samo kimnuo. Čim je izašla, na mokre je noge navukla čarape i tenisice, kao i ja.
„Trčimo nazad.“ Nije čekala moj odgovor, zbog jučerašnjeg izazova. Prvu je minutu bila metar ispred mene, jer sam ja bio zadubljen u vodu koja joj je kapala niz leđa. Ispod topa joj se ocrtavao grudnjak zbog čeka su me prošli trnci niz leđa.
Sustigao sam ju i u tišini smo trčali bok uz bok do njene kuće. Pozdravila me i stala na terasu izuvajuči tenisice. Ja sam pak, ne baš svojevoljno otišao svojoj kući. Bilo je tek sedam sati što je značilo da svi još spavaju. Ann i Samuel, moji staratelji, uskoro će ustati i do pola devet otići na posao, a Talia će se u točnih devet pojaviti u kuhinji i skuhati litru čaja i pripraviti doručak. Ista rutina gotovo svaki dan. Ušao sam u kupaonicu koju djelim s Taliom i sve stvari bacio u košaru za veš. Stao sam pod vruči tuš i dalje razmišljajuči zašto me, pobogu, Alex zanima. Nipošto nije kao Jasmin, lažna plavuša sva opterečena markicama i šminkom. Nije mi se, kao Jasmin i još neke cure njezine klase, nabacivala i, koliko god morbidno žvučalo, ''slučajno'' padala na mene ili takve gluposti. I nije, da opet ne navodim kao tko, izgledala kao da se potrošila sa pola grada.
Shvatio sam kako sam opisao Jasmin. Mislim, bila je ona u redu, kao osoba. Uopće ne znam zašto ju tako blatim, ne znam koliki smo se broj puta barili iza škole.
Ja sam muška verzija Jasmin. I nemam blagog pojma zašto ne želim da to Alex zna. Dobro, znam. Ne bi ona takvog dečka. Ona nije provod za jednu noć. Zatvorio sam vodu i dohvatio ručnik.
***
Alex
Kada se Jimmy napokon probudio, ispričala sam mu o trčanju i penjanju i svemu.
„Opala, Alex se netko jako sviđa.“ Prokomentirao je kad sam izlazila iz sobe.
„Možda.“ Rekla sam više za sebe, ali me čuo.
Oko jedanaest je Talia pokucala na vrata. Začudilo me da je došla na ulazna, a ne na stražnja.
„Hej.“ Prva je pozdravila.
„Ej, uđi.“ Ušla je. Na sebi je imala kratke traper hlače i sivu majicu bez rukava s šarenim printom.
„Budeš došla danas na plažu? Opet će se igrati odbojka i tako.“
„Aha, budem.“ Pozvala sam ju da sjedne i napravila nam sokove.
„Htjela sam te pitati da li želiš popodne, oko šest, sa mnom malo švrljat po gradu. Kupila bih si nešto novih stvari.“
„Može, baš bi mi trebalo malo pokazati grad.“ Obje smo bile raspoložene za kupovinu. Nakon što smo ispile sokove i prešle dvije ili tri teme u vezi škole, pokazala sam joj kuću.
***
Talia
Prvo što sam zapazila dok mi je Alex pokazivala kuću je to da je sve bilo skupocjeno. Sobe su izgledale kao da su izašle iz kataloga, osim tu i tamo pokoje stvarčice koja je ostala nepospremljena. Takva je bila i njezina soba. Zidovi bijeli, a krevet, ormar i stol uredno posloženi. Jedino što se isticalo su bile sitnice na stolu.
„Zar je kod vas uvijek tako uredno?“ pitala sam ju.
„Otprilike.“ Pogledala me. „Staraca večinom nema doma, a moja je soba trenutno uredna jer smo se tek doselili.“
„Da, logično.“ Pogledala sam na ogromni ormar i zanimalo me kakvu odjeću ima. „Smijem?“ upitala sam pogleda uprtog u ormar.
„Naravno.“ Krenula sam otvoriti ormar, ali sam prvo na tren stala.
„Da ne ispadne da sam luda. Prvobitno sam htijela ići za modnog kreatora...“ kimnula je smješeći se. Ortvorila sam ormar i ostala zapanjena količinom robe u njemu.
„Isuse Kriste.“ Prokomentirala sam.
„Ovaj... Mislim, starci mi imaju dosta para i stalno mi kupuju nešto...“ na licu sam joj vidjela da joj je neugodno.
„Nemoj se opravdavat.“ Smirila sam ju. „Meni ne smeta sve dok ću moč posuđivat robu.“ Nasmijala sam se, a i ona se opustila. na licu sam joj vidjela da joj je neugodno.
„Nemoj se opravdavat.“ Smirila sam ju. „Meni ne smeta sve dok ću moč posuđivat robu.“ Nasmijala sam se, a i ona se opustila. „Znaš, za dva je dana party na plaži, tamo iza zadnje kuće. Skupi ti se podosta ljudi i zapalimo vatru i tako. Hočeš doći?“
„Može, trebam bolje upoznati društvo.“
„Pozovi i Jimmyja.“
„Aha, budem.“ Okrenula sam se pogledati robu. Imala je prekrasnih stvari. S vješalice sam skinula bijelu haljinicu sa sitnom čipkom i taj mi je čas pala jedna luda ideja napamet. Polako sam se okrenula dok sam povezivala stvari.
„Palo mi je nešto napamet. Sve one fotke... Sve su spontane. Ja bih htjela nešto u pozi. Kao za časopis.“ Izvukl sam još jednu haljinu iz ormara. „Bi li mi pozirala?“ začuđeno me pogledala.
„Ja? Pa ja...“ na tren je zašutila, a onda se široko osmjehnula. „Može!“ Prišla je ormaru i počela na krevet bacati šarene ljetne haljine.
„Jel bi nagovorila Jimmyja da mi i on pozira? Znam jednu curu koja će sigurno htjet pozirat, a po izgledu si savršeno pašu.“
„Da, nema problema. I ovako mi je dužan uslugu.“ Alex je odjednom zračila nekom čudnom srećom.
„A ti ćeš mi biti par s Adamom.“ Čim sam to rekla, ona je stala nasred sobe s haljinom u ruci.
„Molim?“ vidjela sam kako joj obrazi poprimaju crvenkastu boju.
„Mislim, va bi dvoje dobro izgledali na fotki...“ ugrizla se za usnicu i pogledala me.
„Zbilja?“ obrazi su joj sada već bili crveni.
„Aha.“ Nasmijala sam se.
„Ok.“ Ponovno se pokrenula i stavila još dvije haljine na kup, a onda smo zajedno odlučile što će i s čime nositi.
četvrtak, 21.01.2010.
2. poglavlje: "The cute boy"
Krenuli smo rano ujutro, ali do polaska aviona je prošlo još 4 sata. Vozili smo se oko dva sata i onda je prošlo još pola dana dok smo pokupili stvari i dok smo dočekali taxi. Mama je sjedila sa mnom i Jimmyjem otraga, a tata naprijed. Cijelo je vrijeme lupkala nogom. I ja sam bila pomalo nervozna. Dok smo se vozili kroz grad primjetila sam da se sastoji večinski od kuća, tek vrlo malo zgrada. Prošli smo široku dvokatnicu s igralištem i mislim da je to neka škola. Uskoro sam s desne strane kroz kuće vidjela more. Naša se nova kuća nalazila pred kraj ulice uz more. Nije se jako razlikovala od ostalih, ali sve u svemu je bila lijepa. Bijela. Imala sam osjećaj da će ovdje biti drugačije. Ušli smo. Kao i izvana, i iznutra je lijepa. Na podovima je bio skupi tamni parket, to se dalo razlučiti prvim pogledom na nj. Kuhinja i blagavaonica su imali pogled na plažu. Nikada nisam živjela tako blizu mora. Jimmy i ja smo se uspeli stubama na drugi kat.
„Naša spavaonica je ona najveća!“ viknuo je tata odozdo. Pokraj te jedne sobe se nalazila kupaonica, na onoj strani kuće koja je gledala na ulicu. Na suprotnoj su strani bile dvije sobe, a između njih kupaonica. Prvo smo ušli u onu lijevu. Jednako tamni parket kao i u ostatku kuće, bijeli zidovi i dva velika prozora, jedan s pogledom na plažu, a drugi na kuću koja nam se nalazila s lijeva. Kupaonica je na podu imala sitne tamnoplave pločice, a na zidovima isto tako male, nešto svijetlije plave. Iznad umivaonika se nalazilo veliko ogledalo. Mali je prozor također imao pogled na more, a ispod njega se nalazila kada i do nje staklom ograđen tuš. Druga je soba bila identična kao i prva samo što je drugi prozor gledao na kuću desno od nas.
„Moja je ova.“ Jimmy je prvi progovorio.
„Ok.“ Bilo mi je svejedno pošto su sobe bile identične.
Uskoro je i kamion s našim stvarima stigao. Uz pomoć dvaju radnika sve smo unjeli u dnevni boravak s iznimkom na namještaj koji smo odmah strpali u sobe. Kada je kamion otišao već je bila noć. Jedino što smo napravili poslije toga bilo je naručivanje pizze i odlazak u krevet. Moj je stajao nasred sobe naguran skupa s ormarom i stolom. To ću rješiti sutra.
Probudila me sunčeva svjetlost. Dopirala je kroz oba prozora. Pogledala sam na sat. 8.47. Ustala sam i spustila se u dnevni boravak. Bio je prazan. Vratila sam se gore i pogledala u maminu i tatinu sobu. Prazna. Jimmy je još spavao. Skočila sam na njega.
„Dobro jutro!“ ugurala sam se pokraj njega pod poplun. Nekoliko je puta zatreptao, a onda otvorio oči.
„Kako ću ti se osvetiti za ovo.“ Nasmijala sam se na to.
„Zamolit ću te da mi danas pomogneš posložiti namještaj.“
„Aha...“ zjevnuo je.
„Gdje su starci?“
„Ponedjeljak je. Rade.“ Ustao je i pošao u kupaonicu. Već rade. Jedva da smo unjeli stvari u novu kuću, a oni su već na poslu. No dobro. Vratila sam se u svoju sobu. Sama sam pogurala stol pod prozor, jer je bio podosta lagan. Na njega i pod njega sam stavila sve kutije i torbe sa stvarima. Zatim mi je Jimmy pomogao pogurati ormar do stola i krevet na lijevi zid ispod prozora. Ono glavno je bilo na mjestu. Rastvorila sam prozore. Zrak je imao miris mora, soli. Uzela sam prvu torbu i počela slagati odjeću u ormar. Nakon prve raspakirala sam i ostalu odjeću. Na stolu sam ostavila jedino ono što mi treba za danas. Donje rublje, kratka tamnozelena suknja i ljubičastu maijcu na bretele. Vani je već sada bilo skoro dvadeset stupnjeva. Polako sam raspakiravala stvari sve dok nisam došla do kutije s stvarima za kupaonicu. Tada sam i to raspakirala i otišla se istuširati. Dugo sam pustila vodu da teće, a zatim sam se omotala ručnikom i stala rasčešljavati kosu. U tom sam trenutku ponovno imala taj čudan osječaj kako će ovdje biti puno drugačije nego na ostalim mjestima gdje smo bili. Do navečer sam se raspakiravala i pospremala sitnice po sobi. Stavila sam zavjese. Na jedan prozor ljubičaste, a na drugi narančaste. Kada sam tu drugu večer legla u krevet, soba je bila onakva kakva je i trebala biti. Relativno uredna, vesela i s policom knjiga.
Tu sam noć sanjala more i oluju, a kada sam se usred noći probudila sva dezorjentirana shvatila sam da je to zbog šumaova koji su dopirali kroz otvoren prozor. Bilo je četiri ujutro. Nisam ni pokušla ponovno zaspati, već sam se jedva čujno presvukla u trenirku i spustila se u prizemlje. Na svu sreću nisam nikoga probudila. Izašla sam kroz stražnja vrata na terasu. Noć je bila topla, bez vjetra. Zapravo u ova dva dana još nisam bila na plaži, nisam stigla. Zakoračila sam na pijesak. Izula sam tenisice i stala hodati gore-dolje po pijesku. Došla sam i do mora i stala na sam rub tako da mi je voda dotakla stopala u naletu vala. Uskoro se počelo daniti, a ja sam ponovno navukla tenisice i krenula trčati. Zaputila sam se po plaži uz zadnjih nekoliko kuća u ulici. Kada sam se približavala zadnjoj kući netko je izašao iz nje. Dečko kratko podšišane crne kose. Stavio je slušalice u uši i potrčao, a kada mi se približio samo me pogledao i nasmješio se te nastavio istim tempom. Zamjetila sam nekoliko stvari. Imao je tamniju put, bijele zube i razbarušenu kosu. Ja sam nastavila trčati sve dok nisam došla do kraja plaže, pa sam se krenula nazad. Onog sam dečka zamjetila kako trči nazad prema kući, ali još je bio jako daleko. Pri mimoilasku sam zamjetila da je jako dobro građen pošto je skinuo majicu. Kada sam došla do kuće okrenula sam se u potrazi za njim i pronašla sam ga. Skidao je tenisice i potom se zaletio u more.
Isto se ponovilo sljedeča tri jutra. Četvrto je jutro bilo drugačije. Tek pošto sam izašla iz kuće i krenula otrčati sad već poznati dio, on me skoro mimoišao. Začudila sam se kada je usporio i pozdravio me.
„Dobro jutro.“ Ostala sam zbunjena.
„'Jutro.“ Odgovorila sam jednako zbunjeno koliko sam bila i prije nekoliko sekundi. Onda je nastavio trčati. Nisam još došla do kraja plaže kada me sustigao.
„Ti si nova, jel?“ upitao je.
„Aha. Doselili smo se tamo u četvrtu kuću gledajući od tuda.“ Pružila sam mu ruku. „Alex.“ Prihvatio je ruku smješeći se.
„Adam.“ Počela sam se hodajući vračati, a on je koračao uza mene. „Znači tako...“ započeo je. „Koliko imaš godina?“ nasmijao se sam svom pitanju.
„Uskoro ću 16. Ti?“ nekako je bilo lako razgovarati s njim. Bez nekog opterečenja.
„Imam navršenih 16. Znači vršnjaci smo. U koju ćeš školu sada ići?“ pogled mu je bio uprt u moje oči.
„Umjetničku. Idem za arhitekta interijera.“
„Olala. Super.“ Stigli smo do njegove kuće, ali on je nastavio hodati uz mene. „Zašto trčiš svako jutro tako rano po plaži?“ pitao me.
„Ma, održavam kondiciju. Isto tako, zašto ti trčiš?“
„Staratelj mi je i košarkaški i nogometni trener pa on forsira na tome, ali meni je bolje jer se ovako bar maknem iz kuće.“ Htjela sam upitati gdje su mu roditelji pošto živi sa starateljima, ali mi je bilo neugodno. Moja se kuća sve više približavala pa sam usporila korak. „Baviš li se ti čime?“ nisam bila naviknuta da netko toliko ispituje, ali nije da mi je smetalo.
„Bavila sam se svime i svačime, pošto smo se toliko selili.“
„Da? Čime?“
„Gimnastika, ples, plivanje, klizanje, nogomet jedno vrijeme...“
„Opa, nogomet?“
„Ma da... Nije bilo puno izbora, a nisam htijela izgubiti kondiciju..“ Bilo mi je neugodno.
„Ti, ovakva žgoljavica pa da imaš kondicije?“ nasmijao se. Mnogi su mislili da imam snage samo za podići olovku.
„Želiš se kladiti sa mnom?“ pogledala sam ga podignutih obrva.
„Naravno. Nema šanse da izgubim od tebe..“ znala sam da će prihvatiti.
„Onda, u pet?“
„Može.“ Nasmijao se i zaputio se kući. Već smo neko vrijeme stajali pred mojom.
Dok sam poslije još neko vrijeme ležala na krevetu čekajući da roditelji odu na posao i da se Jimmy probudi, razmišljala sam o tome kako mi je bilo lako razgovarati s Adamom. Inače sam uvijek bila sramežljiva i šutljiva kraj zgodnih deči, da da, mislim da je zgodan, a s njim sam skroz opuštena. Iz razmišljanja me prenuo Jimmy koji je kucao na vrata.
„Da?“ ušao je u sobu.
„Hej. Pitanje. Očemo li danas poslije doručka na plažu?“
„Može. Samo što moramo prvo nači neki dučan da kupimo nešto za jesti.“ Znala sam da starci nisu ništa kupili.
„Aha. Ok. Idem se samo presvući.“
Danas smo po prvi puta bili u gradu. Sve skupa to nije bilo veliko mjesto, ali sadržavalo je mnoštvo stvari. Vrtić i osnovna škola su se nalazili u onoj zgradi koju sam vidjela na putu ovamo, a nedaleko od nje se nalazila i srednja škola. Na natpisu je pisalo da je to i gimnazija i umjetnička i strukovna škola. Nisam bila sigurna kako je to moguće.
U centru grada se nalazilo kino i podosta dučana s odječom, obućom i ostalim sitnicama. Veliki se supermarket nalazio nešto bliže našoj kući. Obavili smo kupovinu i vratili se kući. Bilo je već podne i bilo je oko 35°C, pa smo odlučili brže bolje u more.
Iako smo sada tu bili već tjedan dana još se nisam okupala. Jednostavno nisam stigla.
Popela sam se u svoju sobu i izvukla kupaće kostime iz ormara i stavila ih na krevet. Pozornost mi je privuklo kretanje pod prozorom. Na plaži je bilo nešto ljudi. Desno od moje kuće, jedno stotinjak metara, neki su tinjeđeri postavili mrežu za odbojku i igrali. Među njima sam prepoznala i Adama. Ostatak društva su bili, po mojoj procjeni, moji vršnjaci. Dvije godine više manje. Navukla sam jednostavni dvodjelni crni kupaći kostim, te sa sobom uzela crveni ručnik, kremu za sunčanje i preveliku mi bijelu majicu zbog moje svijetle puti. Jimmy je već bio na terasi. Na rubu smo ostavili ručnike i zaputili se u vodu. Jimmy mi se, kako je i obečao, osvetio za ono buđenje tako što me potopio, jedno desetak puta. On je ubrzo izašao jer je vidio da neke ''u, gle ove ful zgodne cure'' idu prema onom improviziranom odbojkaškom igralištu. Ja sam pak nakon što su mi se već prsti smežurali legla na terasu i dobro se namazala kremom za sunčanje. Ne bih htjela već sutra izgledati preprženo. Cijelo sam vrijeme pratila zbivanja tamo gdje su igrali odbojku. Među nekolicinom dečkiju, Adam je bio najbolje građen. Dok sam tako promatrala kako igraji nisam opazila da mi je prišla jedna cura pa sam se trgnula kada me pozdravila.
„Bok.“ Okrenula sam se prema njom i odzdravila. „Ja sam Talia“ pružila mi je ruku koju sam ja prihvatila.
„Alex.“ Predstavila sam se. Kosa joj je bila crno roza, a na nosu je imala pearsing.
„Ovaj, ja ti se bavim fotografijom,“ podigla je veliki fotoaparat koji joj je visio oko vrata i pokazala mi ga je, „Fotografirala sam te nekoliko puta, jako si fotogenična.“ Okrenula je fotoaparat i pokoazala mi nekoliko mojih slika. Nisu bile loše. Mislim, svijetlost i kompozicija su bile savršene.
„Ma daj... Ali fotke su ti odlične.“
„Ma, moraju biti.“ Nasmijala se. Upitno sam je pogledala. „Ne bavim se fotografijom samo u slobodno vrijeme. Idem u školu i preko praznika trebam napraviti album. Odabrala sam si portrete.“ Kimnula sam.
„Znači, umjetnička škola?“ upitala sam.
„Aha, kako znaš?“
„Arhitekt unutrašnjih interijera.“ Pritom sam pokazala prstom na sebe. Nasmijala se.
„Super.“
„Mogu vidjeti fotografije?“ okrenula je fotoaparat prema meni i pokazala mi podosta ljudi koje nisam znala. Na nekoliko je njih bio i Adam.
„Njega znam.“ rekla sam joj. Pogledala me.
„To mi je brat.“ Ta mi činjenica nije išla u glavu. Nikakve sličnosti u njima. Vidjela je moj izraz lica. „Posvojeni smo. Oboje.“ Objasnila je, a ja nisam pitala dalje. Objasnila mi je kako je večinu fotki prvo napravila spontano, a onda da je ljude pitala da li ih može iskoristiti. I mene je pitala isto i ja sam rekla da može. Nešto poslije me je odvukla do grupe odbojkaša i upoznala me. Večina je bila iz susjedstva. Sve mi se više čini da ono što sam rekla, ono o hrabrosti, da se to samo od sebe posložilo.
petak, 25.12.2009.
1. poglavlje: "Move out"
Rođena sam s imenom koje je pripadalo mojoj teti. Poginula je godinu dana prije mog rođenja u požaru. Po zanimanju je bila vatrogasac. Mama mi je rekla da je oduvjek željela umrjeti u varti, nikada od starosti. I tako, ja sam dobila ime po njoj. Majka je oduvjek bila zadivljena hrabrošću i dostojanstvenošću svoje starije sestre i mislila je kako će to imenom prjeći na mene. Nije. Dobro, da se prvo predstavim. Ime mi je Alex Dehin, a godina će mi uskoro biti 16. Nisam hrabra i ne hodam uzdignute glave svijetom. Kosa mi je boje mrkve i kovrčava, a lice posuto bezbrojnim pjegicama što je izazivalo mnoge komentare i šale na moj račun. Završila sam prvi razred srednje škole, a sada prelazim u drugu zbog preseljenja.
Eh da, selim se. Da ne znam da me čekaju ponovne šale na račun moje kose, to čak ne bi bio neki problem pošto se selimo u kuću koja je uz sam rub mora. Zapravo je još nisam vidjela, ali po slikama se čini sasvim u redu. Danas sam se pozdravila sa svim poznanicima, a sutra putujemo. Trenutno sam se nalazila u svojoj sobi i završavala pakiranje. Ostale su samo one najdraže sitnice.
Da vam kažem nešto o svojoj obitelji. Mama mi je odvjetnica, a tata direktor u nekoj sada nevažnoj firmi. Zbog njega se selimo. Oboje roditelja mi imaju dobru plaću tako da smo financijski dobrostojeći. Imam i godinu dana starijeg brata. Za razliku od mene nije naslijedio niti narančastu niti kovrčavu kosu. To sam nasljedila od majke, osim što je njezina kosa blago kovrčava i zagasitog tona narančaste, a moje kovrče su guste i žarkonarančaste.
Uzela sam posljednju kartonsku kutiju i počela slagati stvari unutra. Jimmy, moj brat, mi je upao u sobu zatvorio vrata i naslonio se na njih.
„Razbio sam mami vazu. Onu plavu. Ubit će me.“ Iako se radilo o zbilja skupoj vazi, on se smijao. Jimmy je sličio na tatu u mladim danima, samo što je bio još zgodniji od njega. Kuštrave svjetlosmeđe kose i plavih očiju. Zbog izgleda, ali i karaktera je uvijek imao visok status u društvu. Koliko god mu ja bila sestra i koliko god ga u nekim trenucima mrzila, on je bio predobra osoba. I nestašna. Užasno nestašna osoba.
„Da ti pomognem?“ pogledao je na još nekolicinu stvari u sobi i ne čekajući odgovor počeo ih stavljati u kutiju.
„Znaš, jutros sam bio na igralištu i tamo sam sreo Maxa, Dennisa i...“ trgnula sam se na zadnje ime, a Jimmy je shvatio da ipak nisam htjela čuti tu priču.
„Alex, zbilja te to još uvijek muči?“
„Ne.“ Protisnula sam kroz zube. Da znate, Dennis mi se sviđao i na moje čuđenje me pozvao van, a nakon što me odmah poslije prvog spoja pokušao poljubiti, ja se nisam opirala. Ali sljedeće sam jutro saznala da je sve to bila oklada. Da se kladio s dečkima da će jadnu malu Alex zbarit na prvom spoju i da će ispast frajer. Objektivno gledano nije to nešto što se ne bi prebolilo u ovih godinu dana, ali on mi se sviđao na najjače, a ispostavilo se da je gad. Što je najgore to se pročulo po školi i stvarno je ispao frajer. No, da vam ukažem jednu svijetlu točku, dobio je šaku u nos od Jimmyja, a to me osiguralo da mi se više niti jedan dečko koji zna mojeg brata neće približiti. Prekrasno. Ali bar imam brata koji brine za mene. Uzdahnula sam.
„Ma tip je idiot...“ to sam znala, ali trebala sam reči naglas da se uvjerim u to. Ubacila sam zadnju knjigu u kutiju i zatvorila je. „Tu smo dvije godine i već se selimo.“
„Da, nadam se da ćemo tamo ostat dulje. Još ima mjesec dana praznika i mislim ih pošteno iskoristit.“ Neslonio se na prozor i zagledao se na ulicu. „Neće mi ovo mjesto pretjerano falit.“
„Da, ni meni.“ Ovo je mjesto bilo tmurno i kišovito, a stan nam se nalazio u samom centru grada. Jedino što se s prozora vidjelo je beton i zgrade, također betonske. „Ajmo od tuda.“ Uzela sam kutiju i odnjela je u dnevni boravak gdje ju je jedan od radnika koji su prenosili naše stvari preuzeo. U dnevnom su boravku još bila još samo dva kofera (od roditelja) i dvije sportske torbe (Jimmyjeva i moja). Mama je ušla skockana od glave do pete kao i uvijek. Kosa zategnuta u punđu, tamnoplava haljina i crvene salonke visokih potpetica. Bila je, kao i uvijek, prekrasna.
„Jeste spremni?“ pogledala nas je podbočivši ruke na bokove.
„Aha, samo da uzmem ruksak.“ Vratila sam se u sobu i pokupila šareni ruksak u koji sam ugurala ono potrebno za put. Stvari nam danas kreču kamionom, a mi sutra idemo avionom. Zadnji ćemo dan provesti u hotelu. U ruksaku su bile dvije knjige, iPod, moje dioptrijske naočale isključivo za čitanje, mobitel i blok za sve i svašta s pripadajućom kemijskom. Pri izlazu iz stana pokupila sam torbu i spustila se liftom u garažu. Tata je već sjedio za volanom i namignuo mi kad me ugledao.
„Obečajem da će tamo biti bolje nego ovdje.“
„I bolje ti je.“ Nasmijala sam se. Ubacila sam torbu u prtljažnik kraj kojeg je mama još nešto prčkala, a onda sjela do Jimmyja na stražnje sjedalo. On je već imao slušalice u ušima. Ja sam napravila isto i krenuli smo.Trebalo nam je dosta da se probijemo kroz gužvu u gradu i da dođemo do hotela u predgrađu. Dobili smo dvije hotelske sobe, jednu za roditelje, a drugu za Jimmyja i mene. Nakon što smo se smjestili i povečerali mama i tata su ostali u koktel baru, a Jimmy je nestao negdje s dva dečka koje je tu upoznao. Ja sam pak iskoristila skupoću ovog hotela i otišla na bazen. Iznenadila sam se kada je bio prazan. Ove sam se dvije godine bavila skokovima u vodu, to je bila jedina prednost velikog grada. Bazen. Otplivala sam nekoliko dužina kad sam ugledala Jimmyja kako dolazi.
„Znao sam da ćeš biti tu.“
„Zar su ti dosadili oni tipovi?“ inače uvijek nađe temu za razgovor.
„Ma, drogeraši.“ rekao je to kao nešto sasvim normalno. Čučnuo je na rub bazena.
„Ideš u vodu?“ znala sam da će odgovorit nječno.
„Ne.“
„Ajd mi onda dodaj ručnik tu iza sebe.“ Kako je okrenuo glavu tako sam ga povukla za ruku. Izgubio je ravnotežu i pao u vodu. Pljunuo je vodu iz usta čim je izronio.
„Ti mala...!!!!“ Skinuo je vestu koju je imao na kratke rukave. Bila je kao i sve ostalo potpuno mokra, a zatim se bacio na mene. Jedno smo vrijeme pokušavali utopiti jedno drugo, ali smo onda odustali. Otplivala sam do ruba bazena i popela se na njega. Jimmy je sjeo do mene. Voda je curila s njegove odjeće. Jedno smo vrijeme tako šuteći sjedili pogleda uprtog u vodu.
„Zašto te pogađaju šale na račun tvoje kose?“ odjednom me upitao.
„Misliš osim što me nazivaju mrkvom i Pipi Dugom Čarapom?“ sarkastično sam se nasmijala.
„Ne, mislim zašto im ne odbrusiš da se gone ili nešto?“
„Iskreno, nemam pojma.“
„Zauzmi se za sebe.“
„Dosadilo mi je. Zato sam i odustala prije par godina.“
„Ako se sada kada dođemo tamo zauzmeš za sebe i ne dopustiš da te mučerješit ćeš se toga.“
„Jesi siguran?“
„Da.“
„Budem.“
„Budeš što?“
„Budem se zauzela za sebe.“ Nasmješila sam se.
„Tako treba.“ Pogladio me po glavi kao kakvo dijete na što sam ga podbola laktom u rebra. Nasmijao se i ustao. Ustala sam i ja te smo se vratili u hotelsku sobu. U krevetu sam provela dosta vremena razmišljajući o tom zauzimanju za sebe. Budem, bit ću hrabrija.
